1.DAJTE ODGOVOR (ali isključite “ne”)
Dete: “Mogu li da idem kod Ane da se igram?” Umesto: “Ne, ne možeš.” odgovorite: “Za 5 minuta nam počinje ručak.” Nakon dobijanja ovakvog vašeg odgovora dete može da pomisli: “Da, ne isplati se sad da idem.”
2.POKAŽITE OSEĆANJE
Dete (u ZOO vrtu): “Neću da idem kući! Možemo li još da ostanemo?” Umesto: “Ne, moramo da idemo.” iskažite odgovor kroz “saosaćanje”: “Ja vidim da se ti pitaš mi bismo ostali ovde zauvek, ali uskoro će pasti mrak.” Uzimate ga za ruku i krećete uz rečenicu: “Baš mi je žao što napuštamo mesto koje ti se toliko dopalo. Ali mi nije mnooogo žao jer ćemo za par dana opet zbog toga doći.” Ponekada se otpor od strane dece smanjuje kada im iskažemo naša osećanja.
3.OPIŠITE PROBLEM
Dete: “Mama, možeš li da me odvezeš u biblioteku danas?”
Umesto: “Ne, ne mogu.” kažite “Ja bih baš volela da te odvezem, ali problem je u tome što će elktričar da nam dodje za pola sata i moramo da budemo kod kuće.”
4.SITUACIJE GDE “NE” MOŽEMO DA ZAMENIMO SA “DA”.
Dete: “Mama, idemo napolje?” Umesto: “Ne, ne idemo jer nisi pojeo/la doručak.” kažite “Da, naravno. Odmah posle tvog doručka.”
5.RAZMISLITE
Dete: “Mogu li da spavam kod Maje?”
Umesto: “Ne, prošle nedelje si bila kod nje.” kažite “Pusti me da razmislim.” Ova kratka rečenica ima 2 cilja: ublažava tenziju kod deteta (u krajnjem slučaju zna, da se njegov zahtev ozbiljno razmatra) i daje roditelju vremena da bolje razmisli i o svom odgovoru i osećanjima.
•Pokušajmo da što manje izgovaramo reč “Ne”. Naravno, ono je kraće i jednostavnije je, i lakše izreći ga od svih gore 🔝navedenih varijanti odgovora, ali ako uzmemo u obzir dužinu rasprave nakon izrečenog jednostavnog “Ne” shvatićemo da je duži put ustvari kraći put! 😀
🌺Drage moje, nadam se da će vam nešto od ovoga značiti i biti korisno…Ako imate neke predloge na ovu temu – pišite…
Despot i Sara
photo by @la.lanna