…volim kada čekajući ugledam njih dvojicu, nakon nekoliko puta ponovljenog pogleda kroz prozor. Volim kada vidim kako golubica može visoko da poleti i kako čovek pojačava “volume” pesme koja mu se svidja. Volim kada vidim da neko stane i pomazi psa lutalicu i kada se ljudi tokom šetnje drže za ruke.
Volim osećaj kada znamo odgovor na pitanje i suze prouzrokovane srećom. Volim kako se ljudi ućute i umire kada se zagledaju u pučinu mora i negde duboko u sebi pomisle kako je to suštinska lepota koju često zaboravljamo. Volim miris soli i vode u kosi i zarumenele obraze od jakog osećanja. Volim prazne beogradske ulice u rano, rano jutro i najvoljenije crne oči sa ove crno-bele fotografije. Volim sitnice u fiokama noćnih stočića pored kreveta i miris sveže kafe. Volim kako svi tiho razgovaraju u mirnoj kući u kojoj beba spava i čistu i vedru jednostavnost u ljudskom ponašanju. Volim spokoj pri zatvaranju očiju pred san, kada je neko voljen na drugoj strani kreveta. Volim kako svima telefon drugačije zvoni u prvim mesecima zaljubljenosti, male, sitne ruže i miris tek opranog veša. Volim svaku pripovetku Gogolja i moje verovanje da smo sve mi sazdane od zvezdane prašine i svaki naš atom od praska neke zvezde. Volim svaki polomljeni nos (nosim ga na glavi), ožiljak na koži, tužne oči i tiha usta. Volim svaku dušu koja u sebi iznova pokreće verovanje da je sva ljubav, lepota i svetlost u nama…
✨Šta vi volite my Momsters?! Podelite sa mnom…
Šaljem vam 🖤
Vaša Sara 🎇
📷by @la.lanna